Настанак, развој, успони и падови Царине у тесној су вези са историјом Ужица, с обзиром да је Царина увек била изузетно значајан и важан део града.
У историјском смислу први помен Царине као хришћанског дела града датира из времена дуготрајне Турске окупације када је град готово у потпуности сачињавало Муслиманско живље. У та тешка времена када су Муслимани насељавали стари град, Теразије и целу доњу варош једина хришћанска оаза налазила се на подручју Царине испод Белог гробља и уз Царински и Глуваћки поток.
Српски народ настањен на Царини и делом у околним селима у та смутна времена водио је свакодневну борбу за опстанак и за спас своје вере, па је тако 1828 године на Царини (Ракијском пијацу) подигнута Црква Светог Марка чију славу као израз традиције и духовности Месна заједница прослављава као свој дан и своју славу!
Стање ни рата ни мира трајало је све до 1862 године и коначног ослобођења града од Турског ропства.
По исељењу Турака у Босну, у Ужице пристижу Срби који постепено заузимају поседе и у спаљеном и осиромашеном граду полако почињу да развијају занатство и трговину.
На основу изнетих тенденција већ почетком 20 века упркос бројним тешкоћама и ратовима, на Царини се гради парни млин Шојат – Вукомановић, развија занатство – пекарска радња Тодоровић, угоститељски објекти породица Јанковић, Јовановић и Вељашевић, трговине породице Стојић…., а упоредо долази и до напретка и индустријализације целог града (Ткачка, Кожарска и Фабрика пушака) увођења електричне енергије, насељавања становништва и свеукупног значајног развоја.
Стање брзог напретка се на жалост прекида почетком Другог светског рата и уласком Немаца у град 15 априла 1941 године, када је непријатељу на „Царини“ пружен значајан отпор о чему и данас сведочи споменик Незнаном јунаку на Сарића осоју.
По завршетку рата долази до убрзане индустријализације, насељавања и развоја целог града, па се тако и Царина развија, насељава и гради своју инфраструктуру (водоводе, канализације, асфалтне путеве, расвету) индустријске и привредне објекте, дечије обданиште, Дом „Петар Радовановић“, Медицинску школу, Градски базен, стамбене зграде, спортска игралишта……..
Месна заједница „Царина“ је данас једна од највећих Месних заједница у Граду Ужицу, обухвата простор од 32 улице, оивичен и уоквирен Сланушом, Ибишевим гувном, Дубоким, Татинцем и Сарића осојем.
На Царини тренутно живи 2.800 домаћинстава са око 10.600 становника. Структура становништва је таква да до 14 година живота има 17,4% популације, од 15-29 (22,9%), од 30-60 (44,45%), од 60-75 (12,6%) и преко 75 година живота 2,17%. Пензионери чине 19,6% грађана, а запослено је укупно око 75% радно способног становништва.
Према изнетим показатељима „Царина“ и данас дели судбину свога града и државе, у тешким временима транзиције на путу у Европску унију, а свој даљи развој види пре свега у школовању и запошљавању младих, заштити човекове средине, завршетку актуелне гасификације и топлификацијие, убрзаном развоју комуналне инфраструктуре, културним и спортским догађањима.
